Gajenje kalifornijskih glista i lumbrikultura


Kako se gaje i kakvu korist imamo od kalifornijskih glista?
Šta bi bilo potrebno jednom domaćinstvu da bi počelo da se bavi proizvodnjom humusa?

U današnjim vremenima i teškim uslovima mora se od nečega poći. Uzgoj glista nije veliki izdatak, a prihod nakon jedne godine pokrio bi troškove. Glistenjak sadrži veliki procenat azota (N), fosfora (P2O5), kalijuma (K2O) i dr. Klasična proizvodnja hrane u brdsko-planinskim uslovima nema alternativu jer su prinosi mali, a rad veliki. Mineralna đubriva, herbicidi i pesticidi su veoma skupi, pa ako sve ovo upotrebimo hrana neće biti biološki zdrava. U brdsko-planinskim mestima najviše se gaji stoka, pa stajnjaka ima u dovoljnim količinama. Gliste mogu da ga prerade. Veoma jeftino dobijamo humus koji je nezamenjiv za povrće i cveće. Laboratorijska ispitivanja su pokazala da humus sadrži velike količine važnih supstanci koje su neophodne za razvoj biljaka.

Prednosti humusa

Povrće tretirano humusom je otpornije na razne bolesti (plamenjača itd.). Biljke dospevaju za berbu 15 do 20 dana ranije, veći je kvalitet, plodovi imaju veći procenat šećera, rodnost je veća itd.

Hranjenje glista

Gliste imaju prilično razvijene organe za varenje. Uzimaju jednostavnu, nimalo komplikovanu hranu organskog porekla koja je u raspadanju. Pojednostavljeno, gliste se hrane svakom vrstom otpadaka koji su u stanju da pod dejstvom prirodnih faktora (voda, vazduh, bakterije) previru i raspadaju se na svoje sastavne elemente. Među njima su najpodesnije fekalije domaćih životinja, razni otpaci žitarica, voća i povrća. Oni sadrže dosta proteina, minerala i vitamina koje se lako mogu transformisati u hranljive sastojke i ubrzati rast glista. Iako je voda glavni faktor u ishrani glista ona mora biti dozirana u određenim količinama. Previše vode utiče na to da gliste postanu velike, blede, lenje i samim tim razmnožavanje glista biva usporeno. Ne treba glistama davati hranu koja je prskana hemikalijama i raznim preparatima. Bitna razlika u ishrani glista jeste u tome što organi za varenje kod glista nisu u stanju da razne minerale i vitamine pretvore u aktivne materije bez prethodnog delovanja bakterija koje se nalaze u zemlji i izlučevinama životinja kroz fekalije. Sam trakt gliste luči relativno malo enzima potrebnih da bi se ubrzalo dejstvo bakterija i stvorila energija. Ako hrana koju dajemo glistama sadrži dosta proteina i ugljenih hidrata, koji još nisu razloženi usled dejstva bakterija, oni će nesvareni proći kroz organizam gliste i čak dovesti do zastoja u rastu i razmnožavanju. Tako će i pored obilne hrane glista ostati gladna. Zato treba posvetiti punu pažnju hranjenju. Stočne fekalije moraju biti stare najmanje 7 meseci i moraju se 3-4 puta prebacivati da bi bakterije uz pomoć kiseonika počele sa razlaganjem i previranjem. U previranju temperatura dostiže i do 45 stepeni C. Kada se đubre prebacuje dolazi do bržeg vrenja i kvalitetnije hrane za gliste. Ukoliko se glistama da nedovoljno pregorelo đubre stvoriće se velika temperatura. Gliste to ne mogu da izdrže, pa će pobeći ili uginuti. Idealna temperatura đubreta je 19-20 stepeni C. Leti, kada su velike vrućine, gliste treba nečim zasenčiti i češće ih vodom polivati (svaka 3-4 dana, po leglu, 7-10 litara vode).